Nefesi

Dobrodošli na moj blog

06.04.2017.

&

Grad

U jednom gradu
U kom se ne umire
Nasilu se živi
I nije nešto
Nema plača
Ni suza nema
Tuga je davno rekla
Zbogom
Čak nema ni prevara
Ludara od čamotinje!
Bar neko da umre
Bar ja i'l neko meni sličan
Šteta je da ostane nepromijenjeno
Ozbiljno!

23.03.2017.

&

Teravija

Sinoćnja jacija bi duga
Zarad nje kasnih
Tebi
Smijel' molitva božja
Biti duga

20.03.2017.

&

Alamanka

Moj si
Širk
Moj misk
Moj poplun
Džamadan si moj
Vjere u tebi neima
Moj si sihirbaz
Moj angeo čuvar
Moje si sve,
Ja tvoj nisam

06.03.2017.

&

Iluzija

Prašina kiše prska po staklu
Nošene vjetrom
Krupice vode,
Sad već
Tanke žile,
Krvare niz džam prozora
Tama modrog dana
Miriše olujom... miriše
Na tebe...
Miriše na bijes Boga ljubavi
Mislio sam
Sve će proći... sve prolazi
Al' ne prolazi
Oluja ruši stabla
Govori da bijes granica nema
Da uzalud se nadah
Al'
Prašina vode nije nevin oblak
To bi samo malo prije
Sad je stiks srdžbe
Uliven u had

27.02.2017.

&

Zemlja

Moja si Gea
U tebi klijem
Iz tebe ničem
Na tebi zrijem
Nad tobom pjevam
O tebi snijem
Bogu se klanjam
Nebu se smijem

15.02.2017.

&

Milost dara

Ti, si
Jedžek bolu
Dubina vrelu

Ti, si
Bogatstvo ljeta zrela
Zreo pipun u bašči želja

10.02.2017.

&

Prikazanija

Na prozoru komšinice
Što oprezno sklanja zavjese
Razmatrao sam 16 gospino ukazanje

Pjevala je
Vješto Mameć uzdahe
Ličilo je na robiju Il' na put njoj
Nervi su pucali k'o ramazanski topovi
Usljed željno iščekivanih iftara
Čekajuć prikaz novi

13.01.2017.

&

Spas

Curi dažd iz bremenitog oblaka
Topi
Umornu Zemlju

11.01.2017.

&

Na žici

Kumra čudno guče
Traži svog kumrana
Nema ga već
Tri dana

05.01.2017.

&

Nek se budi ko je naspavan

Danas je dan razmišljanja i devet je sati. Još jednom je bilo devet sati. Još jedan dan počinje nešto kasnije. Devet sati se nikada ne šali s vremenom. Dani su inače predviđeni za nešto raniji početak ali to kod nas ne ide tako. Kad dan odluči da će početi nešto kasnije onda tu ništa ne možeš. Čujem:
 „Gospodine, vješt si posmatrač. Gledaš dubokim sprektrom boja. Nemaš neki poseban razlog za to ali tako si navik'o.“
Baš nešto mislim; jutros niko nije raspoložen za ozbiljnu priču, a volio bih da jeste. Pogledom tražim moguću žrtvu. Nema je.
Ispred mene bankomat. To je čudan aparat izmišljen radi naše propasti, nikako ugode. Nadam se uplivu određenih sredstava.
 Ne ide. Neko sa strane rukovodi opstankom. Vješt je toliko da mu nije stalo do prikrivanja. Nikad ne odustaje od svog poimanja udobnosti u kojoj se podrazumijeva njegovo Ja i samo ja. To ja je vrlo diskutabilno. Ja je navika. Ja je smiješan prikaz ustoličene predrasude kako je tako najbolje. Ja je idiom zblažnjavanja, ono je idiot pred sudom. Ja je igrokaz leptira. Od njegovog ja nastane naše mi. Onda mi raspoluti svijest na dva dijela. Jedan dio gleda otvorenim okom dok drugi ne gleda već samo naslućuje da bi moglo biti i nekako drugačije. Inače, svijet je dat u paru pa je spoznaja da postoje dva oka, slična tvrdnji da ovaj kosmos ima svog partnera, ima svoj odraz. Ali; ne bih se mnogo uzdao u mi. Mi će nas doći glave s obzirom da jedno ja kasni. Kad ja ne bude moglo živjeti bez drugog ja onda će mi nestati, jer za mi treba dvoje. Kad je ja samo onda je mi vizija. Jedno ja uvijek nastoji biti mi. Ova opaska liči na ponavljanje, a znate šta ja mislim o ponavljanju. Ponavljanje nikad nije ponavljanje, ono je nešto drugačiji pokušaj kopije da bude identična sebi. Taj pokušaj redovno ne uspijeva. Nego, zbog kućnog mira poželjno je da kopija bude što sličnija originalu. Onda može poslužiti prevari. Dakle, drugo ja (mi) treba biti što sličnije prvome dočim ono drugo mora uvažavati činjenicu o dvostrukom usložnjavanju eha.
Eho svijesti postoji samo u teoretskoj osnovi da sve može uzeti drugi oblik koji se na taj način može iskoristiti. Eho svijesti ne postoji ali pošto smo ga postavili na staklene noge, onda, neka ga. Pravi eho je odvratan. On je kopija glasa. Kad se usloži onda bude nešto drugo. Eho je dobar kod jodlanja. Mislim da je jodlanje nastalo od lijenosti. Jednom pušten glas nikada ne prestane. Teoretski, energija glasa bude pretočena u neku drugu energiju. Sinergija glasa i mog mišljenja proizvodi utisak da sam nedobar. Nekad je energija pretočena u ništa. Kad se energija ne vidi onda je nazovemo mir.
Mir nikad nije konačan. Mir je nonsens tišine. Ona je apsolutni hit smisla. Apsolutna nula temperature čini da je glas suh i lako lomljiv. Poenta glasa je da je vidljiv sluhom i da ostavi utisak. Kad postoji utisak onda postoji i sjećanje. Kad je mir istina nemir je svijest.


Stariji postovi

Nefesi
<< 04/2017 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
30

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
2205

Powered by Blogger.ba